Latest Entries »

LjUBAV NA PUTOVANjU

Iščupana iz srca

I stavljena u svet
Šarolik i sladak
U grad s prozorima
Mladalačkih dana
Tako dalek i tuđ

Vreme će pokazati
Vreme leči sve
A svaki sekund bode
Svaki minut grize
Svaki sat rastavlja
Kost po kost

ВЕРА

Најстрашније је изгубити веру. Да се одмах разумемо, не мислим првенствено на религију. Такође ни реч најстрашније није права. Заправо, треба више речи да се опише то лудило, страх, паника, параноја, уобразиља, опсесија. Изгубити веру у некога ко ти значи. Неконтролисана навала даноноћног размишљања о разним, могућим и немогућим, сплетовима околности и догађајима које би они могли да носе. Једина кристално јасна ствар у свему томе је то да се поверење стиче и дуго и мукотрпно, а губи у једном трену. Људи греше. И то је разумљиво, но, није јасно ко је колико кадар да учи на грешкама? Ко је колико јак да савлада пороке, пориве и искушења. Преслатки мамци у игри, од којих се могућа и разорна бол ближњих и не види. Напослетку, нису ни свачији системи вредности исти. А кад изгубиш веру у некога од кога зависиш на овај или онај начин, неминовно губиш веру и у себе. Не зна се шта је горе. Ниси ни за шта. Тада ступају на сцену народне умотворине о времену: „Време ће показати“ и „Време лечи све“. И хоће. Показаће и излечиће, у већини случајева. Још кад би то време могло да се преспава, ето весеља. Али, не може. И никад неће моћи. Ваља то, истовремено, и погано и лековито време истрпети. Док безбројне сумње попут пијавица сишу здрав разум и ведрину из тебе у сласт.

Вера, заправо, служи да олакша живот. Има и оних који не верују ни у кога и ни у шта, њима ни живот није битан. Са друге стране, разорно је поимање да вас неко прави будалом зато што му безрезервно верујете. Ипак верујте. Неко ко вам значи вас може направити већ поменутом будалом највише два пута, а лошим човеком никад. Мир нема цену.

Pitanja

 

 

 

Treba mi noć

Koja traje

Četiri dana

I mirna duša

Pod krilom anđela

Da nađem odgovor

Na pitanje

Da li da pitam?

 

Možda mi se zalomi

Baš pitanje

Na koje je odgovor

Sreća bez istine

Ili istina bez sreće.

Naš dan

КАХОН – глава прва

Кад у понедељак ујутру будете радосни као у петак поподне, онда можете бити сигурни да сте успели у животу.” – Георгије откуца статус на друштвеној мрежи, више да га не би заборавио него да би се правио важан њиме. Убрзо стигоше пар коментара:

Не, то само значи да је приватни живот толико лош да је гори чак и од посла.” Смајли.

Како да будем радосна петком кад ми је радна субота?”

Георгије оде до кухиње, отвори креденац од храстовине, и узе кутију нес кафе, затим мало паковањце масног млека марке кампина, меглеово му се чинило некако водљиво, и шећер. “ Мислим да су такви случајеви, бар на “овим” просторима, толико ретки, да су статистички занемарљиви” – смишљао је одговор на први коментар стављајући у повећу шољу кашицу и по неса, кашичицу шећера и млекце. “Зашто никако не могу да погодим однос састојака као у паковању 3 у 1?” Георгијева кафа је била добра, али прилично оштријег укуса од оне 3 у 1. “Овај други коментар је, заправо, много занимљивији. Ако би сте, хипотетички, били срећни у понедељак, зашто не бисте били и у суботу иако је радна?” Врати се за компјутер, и с уживањем сркну кафу из своје омиљене љубичасто беле шоље, и пусти албум Јилд групе Перл џем. Вертикална оса је делила боје шоље. Десна страна са дршком је била бела, а лева светло љубичаста. “Ово је већ други коментар који уноси пометњу у теорију, али не суштински . Смајли.” – одговори на исти.

Ретко ко је у Георгијевој земљи радио посао који воли. Многи нису имали ни онај који не воле.Таква је била земља у транзицији, измрцварена деценијским ратовима, санкцијама и корупцијом на високој нози. Георгије је волео свој посао, међутим, то је само један корак до радости. Други, углавном непремостив, су сарадници. Само онај који ради сам нема проблема са сарадницима. Тај коме су сви сарадници разумни се, сигурно, још није родио. Ту већ простори нису битни. Ради се о глобалној појави. По правилу, ако сарадник примети да сте на било ком пољу способнији од њега, он отпочиње једну зликовачку борбу за превласт у остављању бољег утиска код претпостављених. Како би другачије кад не може бољим резултатима? Част изузецима који постоје у трагично малом броју. Реч “зликовачки” уопште није прејака. Ту испливају разноразни комплекси подбодени чистим злом. Више вредности, ниже вредности, лични проблеми и, само би добар психијатар знао рећи шта још. И онда отпочиње латиноамеричка или турска серија. Зашто се Георгије радовао том понедељку?

Свој први бенд је оформио са другарима у средњој школи. Нису били неки виртуози, али радости и усхићења је било на претек. То су, у ствари, главни састојци музике. Од клупских свирки и добре забаве се није одмакло, могло се бити свој, али против поплаве сваковрсног шунда и општег распада система вредности се није могло никако. Једноставно, разум је тешко успевао тих година. Упркос свему, друштво се држало чврсто до завршетка школовања, не пуштајући своју музику из руку ни по коју цену. Касније су већ дунули другачији ветрови. Трбухом за крухом, друштво се растурало, сусрети се проредише, као и нова познанства, а музицирање се пресели већином по кућама, а и ту не беше учестало. Басиста ради у супротној смени, други гитариста отишао у Русију да ради као електричар, певач као има времена, али нешто му се и не пева, а бубњар је слободан али су му бубњеви у шездесетак километара удаљеном граду, где свира са бендом који зарађује новац. О туго јесења! Ти бубњеви су правили проблем одвајкада. Или нема горива да се возе, или чак ни аута па се гурао по граду вишекратно, из делова, у колицима, или се поцепала кожа, сломила педала, позајмио другом бубњару неки део, и тако, узбуђењима никад краја. И све је то, донекле, и било забавно у средњој школи, али не и данас кад се ближила четрдесета. Зато је Георгије одлучио да направи кахон. То је ударачки инструмент који изгледа као правоугаона кутија, а чији је звук запањујуће сличан правим бубњевима. Његово мајсторско искуство му је говорило да израда таквог предмета не може бити скупа, и он стаде претраживати по интернету форуме и упутства на јутјубу, а тога беше у изобиљу. На основу предложених димензија, схвати да има баш такву, одложену, звучну кутију на тавану. Недостајала је само шпер плоча за предњу и задњу страну, ножице, шрафови и, најбитније, снар за добош. “Одлично, крећем са израдом!” – Георгије се ужурбано и са усхићењем пењао на таван. Брзо пронађе звучну кутију, и још брже јој скину предњу, задњу страну и ножице, и саструга унутрашњи тапацир од сунђера који је служио да ствара пријатније бас тонове. Својевремено је и ту кутију правио са својим нераздвојним другом Михајлом. “А сада шпер плоча!” – стаде тражити метар са идејом да на тавану прегледа шпер плоче старе витрине и ормана. Пошто је померио витрину да би њен задњи део био боље осветљен, схвати да се одавно не праве тако квалитетне ствари и да је плоча врхунска и сува као барут, што је добро за звук, али се убрзо и разочара јер димензије на том месту не беху одговарајуће. “Пих!” – нервирао се, у тој земљи чуда од тавана, са обилно наталоженим траговима прошлости још од његовог детињства. Било је ту свакојаких старудија, књига, свезака из школе, прва школска торба од плавог скаја, старе антене, па креветац, дрангулије и делови сваке врсте, гардероба, обућа, и добри духови који шушну понекад ноћу, тек да се схвати да постоје. Са годинама, Георгије је схватио да ти духови највероватније воле да запоседају мишеве и да воле да гурају тамо амо орахе које је његов отац ту распоређивао да се суше. “Ха!” – одједном схвати да би на једном издуженом делу витрине можда могла да одговара плоча, мада је деловала уско. Грозничаво је помери, јер та страна беше остала неприступачна и у мраку, измери и исцери се до ушију. Тачно 30 милиметра! Дужина се мало требала скратити али то је био најмањи проблем. Куцну овде онде, звук одличан. “Танана, предњу страну смо решили” – певушио је у себи. Задња је била већи проблем јер је морала бити дебља, а те су се ретко виђале. Погледа у стари орман и спази преграде од баш такве дебеле плоче, брзо извуче једну, међутим разочара се јер не беше из једног дела већ из два спојена. “Каква штета, сад и да купим нову неће бити тако сува и квалитетна. А шта ако је убацим са унутрашњих страна, можда се ухвати?” Брзо откова мањи наставак, повади мале ексерчиће клештима и сјури се у собу да примери комад. Хватао се, али је био пар центиметара краћи. Одмах му сину да та правоугаона рупа може служити као вуфер јер је, по упутству, и требала да се буши једна округла пречника 12 центиматара ради бољег звука. “Шта кошта, ако се не чује добро, купићу другу!” – Георгије се радовао као дете у циркусу. “Сад још да питам бубњаре имају ли неки стари снар и ствар је готова!” Обави пар позива, посла поруке, али бубњари нису имали стари снар. Или им се није давао. Баци се на огласе и пронађе неки сасвим пристојне цене. Гугл мапе избацише неку погрешну адресу те радње, у неком селу. Позва брата Перуна који му објасни да је та радња баш у његовом комшилуку и да је види са терасе.

-Хоћеш да ти купим?

-Па кад би ми донео?

-Сутра не могу, због посла, једино прекосутра, у уторак… – вајкао се брат.

-Ма нема шансе, не могу ја да издржим чекање, идем ја сутра.

 

  1. Čitajte knjigu u autobusu.
  2. Ne družite se sa komšijama.
  3. Ako ste udati / oženjeni, volite muža / ženu.
  4. Ako ste devojka, spremite ručak momku.
  5. Ako ste momak, napišite devojci papirno pismo.
  6. Ćutite ako nemate šta pametno da kažete.
  7. Idite na pecanje u četiri ujutru.
  8. Bavite se muzikom od koje nema ‘leba.
  9. U prolazu, obilazite sekend hendeve.
  10. Obilazite buvljak iako vam ne treba ništa određeno.
  11. Ne dokazujte se pretpostavljenima bez rezultata.
  12. Radite svoj posao što bolje.
  13. Budite bolji majstor nego menadžer, pod uslovom da vam menadžer nije primarno zanimanje.
  14. Ne gledajte dupišta Soraja i Stanija.
  15. Gledajte umetnička dela po izložbama ili sajtovima.
  16. Verujte u nešto ili nekoga. Po želji.
  17. Ne verujte normalnom svetu. Normalan svet ima težnju da uništi sve što mu je nedokučivo.
  18. Budite verni.
  19. Idite povremeno na pregled kod zubara iako vas ne boli nijedan zub.
  20. Pijte na slavi sok ili vodu ukoliko vam u tom trenutku ne prija alkohol.
  21. Na istoj razgovarajte o muzici od koje nema ‘leba.
  22. Postite bez pastrmki, pečuraka, morskih plodova, plodova džungle, alkohola i ostalih opijata.
  23. Pokušajte da objasnite pripadniku normalnog sveta nešto što ne razume.
  24. Gradite svoju sreću na sitnicama, pošto za krupnice nemate dovoljno novca. Odakle budali pare?
  25. Dodajte dvadesetpeti način samo zato što bolje zvuči nego dvadesetčetiri načina, usput se pitajući da li se ovi brojevi pišu spojeno ili razdvojeno.

TAČKE

– Jedna pesma se ne čuje isto kad je slušaš sam, i kad je slušaš  sa nekim.  Sa druge strane, postoje ljudi koji mogu biti sami i kad su u društvu. To su oni što jako teško pronalaze  uši slične svojima. – govorio je Pdutr deci u budućnosti, jer su bila suviše mala da bi im to bilo zanimljivo u sadašnjosti. Pdutr se seti kako mu je jedan dalji rođak, ne mnogo stariji od njega, razložno objašnjavao da ne treba ići u srednju školu u koju je naumio, da je neki njegov drug pošao u istu i napustio je zbog toga i toga. Naravno, Pdutr je, kao i skoro svako dete, to čuo u tački budućnosti iz koje je moglo da se reaguje ali uz prilične posledice. Niko se ne rađa naučen. Niko ne raste sa strpljenjem. Retko ko čuje nešto kad mu je to najpotrebnije.
– Najbitnije je uraditi pravu stvar u pravo vreme. To je lako reći. Lako je i shvatiti, međutim, uraditi to, jako je teško. Iz nekih tačaka gledišta maltene nemoguće.
– Iz kojih tačaka gledišta? – upitaše deca iz budućnosti.

***

Pdutr prisloni zatvarač flomastera na stranicu ormarića za alat u garaži i preseče mu uži kraj. Pravio je od njega adapter za netipično uzak ventil na gumi polovnog, ali odličnog bicikla koji beše kupio prethodnog dana. Nijedan od fabričkih adaptera koji su išli uz pumpu se nije hvatao. Pdutr proba svoju napravu, izvrši malu korekciju, i napumpa zadnju gumu. Ventil na prednjoj se hvatao bez ikakvog adaptera. Pošto se uveri da je pritisak u obe gume dobar, oko tri bara, lagano izgura bicikl iz garaže i otisnu se u rano, sunčano jutro. Želeo je da proba menjač na obližnjoj uzbrdici. Okupan svežim prolećnim, ali ne hladnim, povetarcem, shvati da je bicikl više nego dobar. Po povratku, pozajmi od tetke iz komšiluka feder vagu i izmeri bicikl. 13 kg. “Sasvim pristojno. Još samo da ga slikam, pa da vidim šta misli Slaviša o ceni.“

***

  – Pa, draga deco, ponekad nema svrhe uraditi pravu stvar u pravo vreme ako ste na pogrešnom mestu. A niko ne bira mesto na kome će se roditi.
  – Zanimljivo! – rekoše deca zbunjenih lica.
  – Razumećete. Voleo bih da vam pomognem da se to desi što pre. Navikavajte se na svet bez sličnih vama, jer što ste bolji, teže ćete nalaziti slične. A kad nemate slične sebi, preostaje vam samo strpljenje. To ume da bude dosadno, ali šta je zabavno na ovom svetu? Samouništenje? Ne. Samo se čini da je tako. Treći pogled otkriva manje od prvog, ali, u tom slučaju važi pravilo da je gram zlata vredniji od kilograma gvožđa. Mada, ja lično, ne volim zlato zbog žute boje. Više volim srebro. Nemam para za platinu.

Д6.

Тог јутра Врховни отвори очи и схвати да га окружује непрегледно бело ништавило. Са језом покуша да осмотри своје тело, но не виде ништа. Само његова свест у белом. Помисли како би његово срце тукло да може да га осети. Док је грозничаво размишљао шта би ово могло да буде, био је сигуран само у једно – сан сигурно није.
– Где сам погрешио? – питао се безнадежно.
– Погрешио си.
– Ко си ти? Шта је ово? Како?
– Имаћеш довољно времена да схватиш.
– Не, молим те, неће… Како ће ова галаксија наставити без мене?! – Врховни је хистерисао, но више не стиже никакав одговор из белине.

*

– Види, на Земљи постоји један Ђорђе који ће вам бити од велике користи. – Сиви се обрати Ећуону – Врховни га прати већ дуже време. Хм? Чуди ме што се не јавља са новим наредбама. Обично смо у ово време већ на вези.