Најтеже је бити добар човек међу лошим људима. Шта уопште значи бити добар човек? Коме? Како? Извесно је да се добри препознају међусобно на неки неписани начин. Толико је Пдутр о томе могао да каже са сигурношћу. Иначе, њега су неки сматрали у толикој мери добрим да су се чудили томе, неки су му веровали бескрајно, неки нису, а за неке је био оличење изразитог ђубрета од човека. Један Пдутр а толико представа о њему?! Ово нас доводи на почетак приче. Лако је бити добар међу добрима. Логично, у приватном животу човек просечне интелигенције и доброте ће гледати да се окружи добрим људима, мада и ту може промакнути по који отпадник, али такви се, махом, одстрањују на време. Ту влада каква таква хармонија са понеким повременим и, пре свега, безопасним испадима, међутим, шта се дешава на послу? Ту се ситуација значајно компликује. Уколико радите са већим бројем људи, као што је то случај са Пдутром, неминовно је да ће више од половине тих људи представљати скуп дупеувлакача, продаваца муда за бубреге, набеђених и приучених, злобних, страствених гледалаца латино, и сада у пуном налету, турских серија и, да не набрајам даље, структура тог веселог друштванцета је очигледно јасна. Е, драги читаоци, међу таквима треба бити добар. Постоје такви људи, Пдутр је познавао неколицину. Некако, крдо олоша их је ваздан мучило и израбљивало на разне начине а они су просто били добри. Тако рођени. Величанствени попут анђела. До краја. Пдутр није био рођен баш на такав начин и знао је да одбруси. Никад први, увек у одбрани и увек претерано. И у најбељем крилу постоје црна перца. А да би се пронашла бела перца у црним крилима треба имати живаца. И снаге коју не даје храна већ Божија Сила. Можете веровати или не веровати, у ово или оно, али Сила постоји. И итекако вам је потребна да бисте у говнима пливали. Или међу људима. Овога пута јесте свеједно.

Advertisements