"Тако је кобно бити само уметник. Најбоље је знати радити више ствари у животу. Уметност једе свог уметника што не мора бити лоше али, свакако, није ни добро. Бар по уметника." Пдутр је размишљао седећи на тераси, ногу подигнутих на ограду од кованог гвожђа. Поглед се пружао на мирну воду залива и високу, кршевиту и полуголу планину обраслу местимично жбуњем. Мир воде и мир планине му је пријао својим лековитим дејством на два различита, али подједнако благотворна начина. Иако је планина била изнад воде и са давно окамењеним кретањем, мир воде која се непрестано креће је био изнад њеног мира. Пдутр себе никад није називао уметником. Волео је да каже да је мајстор. Са леве стране, на крову једне старе поморске палате, која је сада служила као дом католичким часним сестрама, окупљали су се галебови. Било је у околини и по висини и облику сличних кровова али они су се окупљали из само њима знаног разлога искључиво на том. Већином нису били бели. Имали су неколицину тамно сивих перца на крајевима крила и репу. Сасвим бели су били права реткост. Утолико су били чаробнији.

     За вернике Сила је Бог. За атеисте Сила је "нешто". Они увек кажу: -Не верујем у Бога али постоји "нешто". Ећуон је говорио "Сила ти не мора увек бити пријатељ". У Пдутровом случају, сила му је давала знаке путем некаквих сасвим невероватних стицаја околности. До пре неколико година, Пдутр је врло често знао да погледа на дигитални сат баш у једанаест часова и једанаест минута. То му се дешава и сада али много чешће погледа на сат баш у двадесет два часа и двадесет два минута. То би се, здраворазумски, могло анализирати и објашњавати у приличном обиму, рецимо, једно од објашњења би могло бити да се 11:11 и 22:22 много лакше памти него 21:49 или 10:07 али шта је онда са 08:08 или 10:01? Вероватноћа за поглед на сва та времена је углавном иста. Некад се дешавало да Пдутр оде у продавницу са намером да потроши одређену количину новца, набаца намирнице у корпу без икаквог рачунања, а на каси испадне баш тај планирани износ. Понекад знак уме да буде и страшан. Када је Пдутр купио музички стуб са дигиталним бројачем обртаја за касете установио је у чуду да оригинална касета групе Бјесови у издању Метрополис рекордса "Све што видим и све што знам" има шесто шездесет и шест обртаја. Да ли су чланови бенда могли намерно да наштелују тако нешто ако се има у виду тематика песама?

     Рано ујутру, Пдутр је шетао до продавнице, крај мора са азурним небом без облачка у себи и читао камење старих палата, кућа, ограда и балкона. Камен је мајсторима био исто што и папир писцима. У повратку размишљао је о књизи "Слика Доријана Греја" коју је случајно нашао у кући у којој је одсео и прочитао је. А можда је, што каже Басара, књига пронашла њега. Није га нарочито одушевила. Била је преромантична, неуједначене структуре, мада пристојног стила, и препуна мисли које не стоје. Осим једне. Она је гласила овако: "Душа се лечи чулима а чула се лече душом.".

Advertisements