Пдутр се целог тог августа осећао као Блок аут и ЕКВ заједно. А сви неспоразуми су  углавном произилазили из Пдутрове жеље да удовољи свима на некакав рогобатан и накарадан начин, јер други и није био могућ. Са друге стране, удовољавање  самом себи му се свело на  пар пива, пар песама, прича и гледање у звездано небо. Имао је осећај да живи за друге, штавише, сматрао је то за смисао. Сада је дошао до тачке кад огромна већина тих особа којима се трудио да удовољи  неће да му упути ни топлу реч, ни стисне руку. Пробао је да буде добар према свима а испао је лош према свима, или је бар тако изгледало са њихове стране. Што је најгоре, није испао добар ни према себи. Није имала за шта да га гризе савест, није урадио ништа лоше, али свакако се није осећао ни сасвим добро. Неки људи су као огледала о која се добре намере одбијају претворене у нешто сасвим другачије.  То није било оно што је Пдутр желео, но даље се морало, овако или онако. Сто људи сто ћуди. И свака је вукла на своју страну. Живот је све само не след предвидљивих и нормалних догађаја. Живот је то што јесте. Људи су то што јесу. Неки се уопште и не труде да обуздају своју злобу. Носе је као медаљу.  Неки се, каткад,  не осећају добро због своје доброте и искрености.  Неки су глупи и срећни. Пдутр је поново имао потребу да седи крај велике воде али она је била предалеко.

Advertisements