-Знаш, како да кажем, одавно су ми досадиле оне девојачко – момачке игрице; натезања, фолирања, завлачења, ударања чежње, схваташ?

     – Иди, бре, па то зна да буде тако љупко и инспиративно. – особа Ц гуцну грејану ракију, стресе се и додаде: -Добра!

     – Ма да, како да не, инспиративно је до мојега, можда, ако имаш живце попут бродске ужади. – особа А боцну чачкалицом комад ражњића од пилећег белог у сланини и мљацну у сласт.

     – Теби фали да будеш мало луд као ја – особа Ц подухвати коцку пихтија виљушком и целу је стрпа у уста – Мммммм…

     – Ма ниси ти луд. Само се правиш, додао бих, и претерано. Упадљиво каткад. Шта ће ти то? Није лако бити луд, ни једноставно, а, богами, неће то ни на силу.

     Особа Ц оћути смишљајући погодан одговор, режући тупим ножем из есцајга комад киселог купуса преливеног зејтином са љутом туцаном паприком. Пошто натенане смаза парче купуса, отпи још један гутљај грејане, па рече:

     – Дај, бре, опусти се мало у животу. Само нешто анализираш, тражиш длаку у јајету али ђавола, ће је нађеш али НА јајету.

     – Опа, бато, прешли смо на грубу игру. Конобар, дај једну буткицу, тако око кило и триста да буде.

      – Одма дође!

     – Зашто баш мени мора увек да се погоди конобар који користи ове моронске фразе, није ми јасно? – запита се особа А, затим изви врат у правцу келнера: – Еј, и литар на литар, грашевину и хебу!

     – Иде, иде!

     – Значи тако, длаку на јајцету ми нудиш, ‘ајде господине друже да не одуговлачимо, напијте се вина мога!

     – Морееее, и ти ће се напијеш, полако само, ‘ајд живели! – особа Ц искапи шприцер и тресну чашом о сто.

     – Видиш, дошао сам у стадијум у коме се више не нервирам око свог посла. Чак верујем да ће ме кроз неколико година унапредити, уљујкује ме стабилност и немам намеру да тражим други иако овај садашњи није сјајан. Немам снаге више да се борим, све ми је докурчило. Раније сам био много нестрпљивији а сада јасно могу да приметим како године раде свој посао. Како обликују резултате. И нигде ми се не жури.

     – Знаш шта, батице – прозбори особа Ц кроз уста пуна мрсног месишта од буткице – стариш, то је то.

Особа А нали ћутке нови пар шприцера, загледа се кроз портал у кишне улице и разнолике кишобране којима су некако баш лепо стајали власници. Тек покоји, можда један од петнаест, квалитетан и леп а сви остали кинески. Знате, они од сто динара што се распадну после две кише.

Advertisements