Склањам се међу слова.
Будућност није гостољубива
ових дана.
Склањам се међу слова.
Са прегрштима минулих тренутака
под крилима.
Да грејем ја њих,
и они мене.
Склањам се међу слова.
Долази јесен са својом
отменом, лепом,
и, наизглед, безразложном тугом.
Пдутр 
Da li to baš tuga što jesen sobom nosi? Meni jesen nekako istakne toplinu doma, donese mir posle dinamičnih letnjih dana, zbližavanje medju ljudima. Uspomene se ogledaju u kapima kiše, jutra mirišu na tek ispečeno pecivo i kolače :-).
Mogla bi se nazvati i setom. Svakako nije grozna.
naizgled…
Hteo sam da napišem priču a ispala je pesma. Sama rešila. A imalo bi šta da stane u priču.
Majstore, eto, nema više onakvih jeseni 😦
Zbog onakvih jeseni su sad ove ovakve.