Недавно ми је брат пустио ову ствар уз велико одушевљење. „Ово је“ -каже- „прави рокенрол“. Онда смо се мало расправљали. Прво што ми је пало у уво је премодерна продукција то јест тон. Узгред, бубњеви се чују јадно. Мени би се лично више свидела нека „класик рок“ продукција с обзиром да је у питању стара школа свирања. Друго што сам приметио је да је почетни, може се рећи и главни риф, украден од Ван Гога из песме Киселина, што не значи да га нису ни они украли из неке мени непознате ствари (гле чуда и Ђуле меша неке боје киселином!). Треће; тип жешће подсећа на Џонија Штулића како стилом певања тако, донекле, и брадом, што баш и не иде у прилог његовој оригиналности.

„Човек је текстописац!“ -каже брат. Ту је у праву. Да пише прозу био би писац. Да пише поезију био би песник.  Текст је следећи:

Моје срце тешко сузу пуста,

и пумпа са смијешком,

јер ја ћу певати и ево пјевам,

ја не светлим,  ја сијевам.

 Ууу … тешке боје,

њима ја сам обојен.

Покрени ме,  са мном плеши,

туге,  туге ме ријеши.

Дај да будем онај који тјеши,

сваком оном који зна да гријеши.

Ууу … тешке боје,

њима ја сам обојен.

 Реци ми Боже,  које си боје коже,

Боже дај кажи,

то о теби да су лажи,

Ти знаш све,  тако бар говоре,

мора да је супер горе,

кад се прозори раја отворе.

Ууу. .. тешке боје,

њима ја сам обојен.

     У овом тексту ми уши парају речи „пумпа“ и „супер“ – потпуни стилски уљези.  Следеће питање је како неко може да буде тужан и да га неко решава туге ако његово „срце тешко сузу пуста“ и „пумпа са смијешком“ ?! На крају, размишљања о Богу у овој песми ми делују крајње површно и необразложено, што и није неки проблем, напослетку, то је субјективна представа аутора која говори више о њему.

     Спот је одрађен са идејама и чини нераскидиву целину са песмом што је добро. Штавише, изузетно појачава израз. Да је буџет био већи свакако би ствар деловала још озбиљније. На крају, чему петокрака? Знамо да је она симбол света по мери човека. Знамо и да је тај свет у тоталном распаду.  За неког ко је прочитао пар правих књига на овакву тему ова песма нема ама баш никакво откриће и поуку у себи.

     Једно је сигурно. Спот оставља јак утисак. Можда и прејак. Песма је слушљива и вуче на поновна слушања. Све у свему, врхунско уметничарење. Као и код Дарка Рундека.   Ни прићи Великој Екатарини.

Advertisements