Све је скупо кад немаш пара а најскупље је бити добар човек. Добио сам на поклон омањи комад племенитог дрвета од мајстора. Да ми покаже шта је савршенство.

            -Одлично, направићу крст од њега.

            -Немој да правиш крст.

            -Зашто? Крст је, заправо, једина савршена ствар.

            -Немој да правиш крст.

            -И ово је савршено – показах му  песму на једној од веб страничица похрањених у мој мобилни. Били смо на слави. Свети Ђорђе.

 

            Чиме се купује лична доброта? Осакаћеним љубавима? Или када користиш трећину плућа за дисање? Када трпиш, више, мање, овако или онако? Можда кад си мртав а једеш и ходаш? Добро, претерао сам. Ово су свакако најкрупнији апоени. Може се куповати и за џак ситнине, на кашичицу, али треба вући тих сто кила гвожђурије на грбачи. Нема џабе ни код бабе, што каже народ.

 

            Навикао сам се на кишне дане. На хладноћу. У почетку сам се питао како ли живе енглези кад им је увек облачно. Од муке. А сада, након месец дана, сунце скоро да ми уопште не недостаје. Обујем чизме, имам одличне чизме, вијетнамку са зимском поставом, гурнем у уши ХПМ-70, сониериксон у џеп и бацим се наглавачке у ледено сивило. И ходам. Обожавам добре чизме. Ни оне нису јефтине. Довијам се на све могуће начине да дођем до њих.

 

            На слави је било фино друштванце. Шест чланова из три локална бенда, неколицина опичених, необичне цуре, младе маме са анђелчићима. А ниједна гитара. Само стари али квалитетни касетофон. Прво се слушао радио, па се онда ја сетих да имам у колима пар касета са одличним компилацијама. Пустисмо, а оно звук као из подрума.

            -Чекај имам шрафцигерче.

            -Тоооо, баш ми је недостајало. Дај да се подсетим старих дана.

Нађосмо некако шрафић од главе, прц – мрц, па је наштеловасмо. Добро се чуло. На крају смо читали песме са телефона и цртали чудовишта тако што један нацрта главу, пресавије лист да се не види, остави цртице за врат, други нацрта пола тела, савије, трећи до појаса, и тако до стопала. Наравно, шпијунирање је строго забрањено. Онда расклопимо папир и упишавамо се од смеха. И од пива и вина. Ето шта се дешава кад гитаристи немају гитару да се курче са њом.

 

            Праштам. Знам да кажем “ту тешку страну реч – извини”. Научио сам. Ал, јебеш га… Како другог научити?

 

 

Advertisements