„- Сада је прелазно време. Нешто се ипак догађа. Изгледа да има идеала и они су исти као што су увек били – да обесправљени добију правду и да се моћници не тове на уштрб других. Само што смо ми сад на рубу догађаја и немамо своју вољу, него чекамо. То је што се тиче друштва. Лично, ја волим и „Вертера” и „Смрт у Венецији” и „Записе из подземља” и „Дневник лопова”… Све наслови великих дела који говоре између осталог о људској потреби за лепотом и љубављу и о суштинској жељи да човек буде поштован и да остави трага. Иста мета, исто одстојање. А онда док живиш правиш разне компромисе и видиш да не може другачије. И то је то.“
Суштинска жеља да човек буде поштован и да остави трага! Подразумева се – међу другим људима. Мислим да би вредело радити на искорењивању поменуте суштинске жеље. Или је бар свести на најнижи, неоптерећујући ниво. Да ли је то могуће?
Пдутр 
kad se ljudi ne bi mnogo trudili, trag bi im bi manji…
uvek neko zeli vise..uvek neko daje vise..
Stigli smo do nekopano.
Želiš da ostaviš trag da bi pobedio prolaznost. Jedini trag koji vredi je trag u nečijoj duši.
Gde si baš sad našao da me podsećaš na Smrt u Veneciji… obožavam tu knjigu.