Други дан је и Еми и Теу протекао у ишчекивању. Као на иглама. Јавили су им се доктори, проверавали напредак и ту је све било у реду. Ноћ.

Тео, мучен несаницом, примети да и Ема не спава.

Т: “Видим не спаваш?”

Е: “Не могу никако, од узбуђења, или чега већ…”

Т: “Ни ја, само се окрећем.

Неко време су се без речи посматрали из својих прилагодљивих душека.

Е: “Можда нам је ово последња ноћ на овом месту.”

Т: “Знам. Толико је тих ‘можда’ да од њих не могу да се успавам.

Теов поглед се задржа на Еминим лепим устима. Имала је широк осмех правилних црта. Она је разгледала детаље по његовом стану анализирајући их попут детектива. Закључи да је уредан и да воли лепе ствари. То јој се свиђало. Он закључи да она има очи са неколико дубина и да није уображена. Показала би то до сад да јесте.

Т: “Хоћеш да се појавимо заједно сутра тамо?”

Е “Хоћу.”

Т: “Договорено. У осам беше?”

Е: “Да.”

Т: “ Онда лаку ноћ. Лепо сањај.”

Е: “Ако успем. Лаку ноћ.”

У осам, нађоше се у оној истој белој просторији у којој су чекали на ком – чипове.

– Где ли су остали? – промрси Тео.

– То се и ја питам?! – Ема провуче прсте кроз своју чврсту косу.

– Уђите обоје! – зачу се са разгласа, врата клизнуше.

Крај е – мембране је стајао висок човек, мирних црта лица, седе косе, у светло сивом оделу, средњих година.

– Добродошли. Изволите, седите. – начини лаган покрет руком у правцу бледо зелене гарнитуре за седење. Осим ње, у соби не беше ничег. Ема и Тео се захвалише и седоше, а Сиви настави.

– Ја сам ваш ментор, зовем се Гос. Вас двоје сте изабрани као тим за програм 511Д. Зато нема осталих. Видим да се питате где су. Од овог тренутка започињемо упознавање са програмом и неопходну обуку за коришћење вама непознатих технологија. Дакле, према свеобухватним истраживањима, установљено је да ће кроз 511 година нашу планету погодити први велики талас тектонских поремећаја због приближавања нашег система најближој црној рупи. Добра вест је да имамо времена да са садашњом и новооткривеном технологијом створимо ново станиште за нас. Оно је већ пројектовано. Добро, не узрујавајте се толико, верујте, проблем је решив са високим кефицијентом вероватноће. Сви досадашњи програми су у ствари строго поверљива припрема за коначно решење. Лоша вест је да немамо довољно људства. Познато вам је да нас има свега 117348. У овом тренутку тачно толико. Од тог броја 53211 је у беспрекорном стању за ангажовање. Нама ће требати још 30000 добрих људи и ту наступате ви.

– Ми?! – промуца Тео.

– Како?! – Ема је зурила у Сивог разрогачених очију.

– Полако. – Сиви се благо насмеши не би ли их опустио – Имамо времена, то је најважније.

Посматрајући га, напетост поче полако да им попушта а концентрација да расте. Сиви је то изводио уз помоћ ком – чипова а да они нису били свесни тога.

– То вам је, драги моји, суштина. Довољно за почетак. Идемо да се сместите.

Сиви није ништа рекао о поверљивости ових информација. Није ни морао. Ограничио их је само на носиоце ком – чипова. 

Advertisements