Тог јутра Врховни отвори очи и схвати да га окружује непрегледно бело ништавило. Са језом покуша да осмотри своје тело, но не виде ништа. Само његова свест у белом. Помисли како би његово срце тукло да може да га осети. Док је грозничаво размишљао шта би ово могло да буде, био је сигуран само у једно – сан сигурно није.
– Где сам погрешио? – питао се безнадежно.
– Погрешио си.
– Ко си ти? Шта је ово? Како?
– Имаћеш довољно времена да схватиш.
– Не, молим те, неће… Како ће ова галаксија наставити без мене?! – Врховни је хистерисао, но више не стиже никакав одговор из белине.

*

– Види, на Земљи постоји један Ђорђе који ће вам бити од велике користи. – Сиви се обрати Ећуону – Врховни га прати већ дуже време. Хм? Чуди ме што се не јавља са новим наредбама. Обично смо у ово време већ на вези.

Advertisements