НИЈЕ УЗАЛУД

НИЈЕ УЗАЛУД

Циклус песама
Аутор Даниел Игњатовић



СПОКОЈ


Крочи у осмех неба,
Кора насушног хлеба
Је све што ти треба.


Пољуби ватру сунца,
Затри у себи бегунца,
Назад се прелило напред.


Стихија чистог зла
Безглаво раскриљена!


Спокој се спрема у бој.









ПУТ


Урушавам се, приморан,
У основу среће.
Лишеност твори детаље,
Самоуко, ни од чега.


На прекретници времена
Ванвременски одсјај
Заветина и икона.


Кроз општу неврлост
Један је пут.







ТАЈНА


Вртоум ступа у Поље
Разглављених мисли.
Незван, тмулим безречјем,
Спутава куку и мотику.


Тајна чишћења крљушти
Чува трон крвавих рукохвата,
Слепци код очију
Развлаче глибаве осмехе.


Тајна недокучива.










УВЕК


Новоустоличени
Копча старо рухо.


У утроби огледала
Нема гласова.


Једногодишња,
Презрела,
Распукла
Реч:


Обмана!







ЉУДИ


Пресвукоше се
У просто кројене душе,
И одоше.
У године и немаштину.


Поражавајућом празнином
Сребри се траг од сећања.
Потрага губи смисао.


Мој календар
Нема бројеве.







ГУБЉЕЊЕ


У подбулом трбуху пута,
Клатно јалових минута,
Неумољиво туче.


Сутра, данас, па јуче,
Обрнута маршрута
Немуштог запомагања.


Нема више вагања!


Разоткривене су обмане
Друмског камења.












?


Носе пијаног песника!


Ноге му плачу,
Вуку га у оловну куглу
Сажаљења или поруге.


Поглед ми отежао,
Не волим реч птица.


ЗАШТО?


Да зна,
Не би пио то што јесте.










КРУГ


Изведи ме из тамноплавог
И црног у нежно љубичасто,
Или у најмлађе лишће
Најстаријег багрема.


Пред трудном тескобом,
Испљувци прежваканих младости
Само потврђују закон
О одржању масе, мржње, нехаја.


На крају почетак.














МАГЛА


“Поклони се лудом
као и светом.”
народна изрека


Окрпљеном срећом
Подмићујем дане,
Учаурен у дивовску
Арију модрине.


У магли
Кристалне ноге.


Окорех вукући
Радост у сан.


Коме се поклањам?






САН


И нула се чула у муклини
Распуклог крика,
Наткриљена кожом
Покорног вранца.


Кључ бесконачне љуштуре
Ни на небу ни на земљи.


Под књигом празних страница
И препознатљивог наслова,
Умире девети стих.














ИЗГУБЉЕНА ЛЕПОТА


Представа копни,
Мимо свих жеља,
Страсти, дугиних боја…


У загаситом оделу
Ликује виша сила,
И понеки миш
Испод краљевске трпезе.


Неће шарене перле
Постати зрна жита.












ТРАГ


Скривена песмо
Незнаног сапутника
Буди то што јеси!


Нахрани потрагу
Будућим сновима о прошлости
И овековечи је
Недодирљивошћу.


Са безброј могућих речи
Савршено си моја.














УЗАЛУД


Између грома и коприва
Тешко се остаје.


Све тече,
Па и наивна доброта.


Зацелиће чела
Сама од себе.


Непробојни зидови
Биће још тежи
Опустошеној земљи.












НИЈЕ УЗАЛУД


Између чекића и наковња
Тешко се одгаја
Нешто налик
Исконској доброти.


Охола чела
Радују зидове, ипак…


Прашина на корицама
Стрпљиво чека
Грешне јагодице.







Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s