Category: Поезија


LjUBAV NA PUTOVANjU

Iščupana iz srca

I stavljena u svet
Šarolik i sladak
U grad s prozorima
Mladalačkih dana
Tako dalek i tuđ

Vreme će pokazati
Vreme leči sve
A svaki sekund bode
Svaki minut grize
Svaki sat rastavlja
Kost po kost

Advertisements

Pitanja

 

 

 

Treba mi noć

Koja traje

Četiri dana

I mirna duša

Pod krilom anđela

Da nađem odgovor

Na pitanje

Da li da pitam?

 

Možda mi se zalomi

Baš pitanje

Na koje je odgovor

Sreća bez istine

Ili istina bez sreće.

СВЕ ЈЕ У РЕДУ

 

 

 

Све је у реду.

Поломљене су ми играчке,

уместо зареза стављене тачке.

Руком са јаве сан похаран,

све нестварно, а јаук стваран.

 

 

 

Све је у реду.

Не, не љутим се. Ниси ти крива.

Од магле сребро тешко бива.

Само ћу побећи у речи своје

да искрварим туробне боје.

 

 

 

Кажем: Све у реду је!

Ваљда ми тако следује.

ХАИКУ ТРИЛОГИЈА

 

 

 

Хаику бр.1

 

 

Окренут ка западу

читам празнине између слова.

Разуме ли неко ова срања?

 

 

Хаику бр.2

 

 

Мрак из гитаре дишем.

Не тумачим.

Дишем.

 

 

Хаику бр. 3

 

 

И ритну крава сво млеко што даде,

бацајући бисере пред свиње.

Много хтела, много започела.

ДОВИЂЕЊА

Склањам се међу слова.

Будућност није гостољубива

ових дана.

Склањам се међу слова,

са прегрштима минулих тренутака

под крилима.

Да грејем ја њих,

и они мене.

Склањам се међу слова.

Долази јесен са својом

отменом, лепом

и, наизглед, безразложном тугом.

ЧАРОЛИЈЕ

 

 

 

Не, не гасну чаролије,

Нити постајем обичан.

Свако чудо три дана.

Будали може и доживотно трајати.

Не, не гасне жар чаролије, рекох (!!!)

Све је дозвољено.

Израз не сме трпети.

Ово сам ја,

По први пут онако како треба.

Не никад неће утихнути пев муза.

Само…

Крију се на неочекиваним местима.

‘Дупенце ли их уметничко…!

Нећу се придржавати

Као пијан за стандардни плот.

Чак ћу и римовати ако ми се прохте.

И расплинути песму.

Ако је бљутава, посоли је,

Читаоче, господине,

Не, не гасну чаролије.

То само пролазе године.

 

 

 

 

Умачу перо у ране

и пишу црвене стихове

по ваздуху који дишем

лебде отровна слова.

Као играчка о коју се отимају

добра вештица и зла вила

сломићу се, крив и дужан

некој трећој, четвртој, петој,

из оних дана,

када сам лутао около без срца,

као манијак без гаћа,

пио месечину и питао ону ствар

за њихова осећања.

 

 

 

Превелики су брегови

на ободима померених светова.

Колико тиха вода садржи суза?

 

 

Зато сврати у прошлост

пре урамљивања и качења о срце

недостајуће половине,

на чај од бесмртних тренутака

 

и преточи их у речи

јер дела не путују уназад.

 

 

Две паралене праве

секу се у бесконачности.

 

НИСАМ

 

 

 

Не отимај се.

Боле ме наши срасли ожиљци.

Скини оклоп од ћутања

и залиј ме речима,

знаш да венем без њих.

 

 

И не бој се!

 

 

Нек потече понекад

и мојим образом твоја суза,

али не бој се.

 

 

Много тога је иза нас,

познајеш моје потраге

много боље од мене,

јер ја их чувам

на разбацаним папирима,

а ти их урезујеш на кору срца.

 

 

Понављам:

Не бој се жено.

Иако ловим чаролије

у мехуровима од сапунице

нисам убица Анђела.