НИЈЕ УЗАЛУД
Циклус песама
Аутор Даниел Игњатовић
СПОКОЈ
Крочи у осмех неба,
Кора насушног хлеба
Је све што ти треба.
Пољуби ватру сунца,
Затри у себи бегунца,
Назад се прелило напред.
Стихија чистог зла
Безглаво раскриљена!
Спокој се спрема у бој.
ПУТ
Урушавам се, приморан,
У основу среће.
Лишеност твори детаље,
Самоуко, ни од чега.
На прекретници времена
Ванвременски одсјај
Заветина и икона.
Кроз општу неврлост
Један је пут.
ТАЈНА
Вртоум ступа у Поље
Разглављених мисли.
Незван, тмулим безречјем,
Спутава куку и мотику.
Тајна чишћења крљушти
Чува трон крвавих рукохвата,
Слепци код очију
Развлаче глибаве осмехе.
Тајна недокучива.
УВЕК
Новоустоличени
Копча старо рухо.
У утроби огледала
Нема гласова.
Једногодишња,
Презрела,
Распукла
Реч:
Обмана!
ЉУДИ
Пресвукоше се
У просто кројене душе,
И одоше.
У године и немаштину.
Поражавајућом празнином
Сребри се траг од сећања.
Потрага губи смисао.
Мој календар
Нема бројеве.
ГУБЉЕЊЕ
У подбулом трбуху пута,
Клатно јалових минута,
Неумољиво туче.
Сутра, данас, па јуче,
Обрнута маршрута
Немуштог запомагања.
Нема више вагања!
Разоткривене су обмане
Друмског камења.
?
Носе пијаног песника!
Ноге му плачу,
Вуку га у оловну куглу
Сажаљења или поруге.
Поглед ми отежао,
Не волим реч птица.
ЗАШТО?
Да зна,
Не би пио то што јесте.
КРУГ
Изведи ме из тамноплавог
И црног у нежно љубичасто,
Или у најмлађе лишће
Најстаријег багрема.
Пред трудном тескобом,
Испљувци прежваканих младости
Само потврђују закон
О одржању масе, мржње, нехаја.
На крају почетак.
МАГЛА
“Поклони се лудом
као и светом.”
народна изрека
Окрпљеном срећом
Подмићујем дане,
Учаурен у дивовску
Арију модрине.
У магли
Кристалне ноге.
Окорех вукући
Радост у сан.
Коме се поклањам?
САН
И нула се чула у муклини
Распуклог крика,
Наткриљена кожом
Покорног вранца.
Кључ бесконачне љуштуре
Ни на небу ни на земљи.
Под књигом празних страница
И препознатљивог наслова,
Умире девети стих.
ИЗГУБЉЕНА ЛЕПОТА
Представа копни,
Мимо свих жеља,
Страсти, дугиних боја…
У загаситом оделу
Ликује виша сила,
И понеки миш
Испод краљевске трпезе.
Неће шарене перле
Постати зрна жита.
ТРАГ
Скривена песмо
Незнаног сапутника
Буди то што јеси!
Нахрани потрагу
Будућим сновима о прошлости
И овековечи је
Недодирљивошћу.
Са безброј могућих речи
Савршено си моја.
УЗАЛУД
Између грома и коприва
Тешко се остаје.
Све тече,
Па и наивна доброта.
Зацелиће чела
Сама од себе.
Непробојни зидови
Биће још тежи
Опустошеној земљи.
НИЈЕ УЗАЛУД
Између чекића и наковња
Тешко се одгаја
Нешто налик
Исконској доброти.
Охола чела
Радују зидове, ипак…
Прашина на корицама
Стрпљиво чека
Грешне јагодице.
Пдутр 