Умачу перо у ране
и пишу црвене стихове
по ваздуху који дишем
лебде отровна слова.
Као играчка о коју се отимају
добра вештица и зла вила
сломићу се, крив и дужан
некој трећој, четвртој, петој,
из оних дана,
када сам лутао около без срца,
као манијак без гаћа,
пио месечину и питао ону ствар
за њихова осећања.
Advertisements
