СТАРИ ДУГОВИ

 

 

 

Умачу перо у ране

и пишу црвене стихове

по ваздуху који дишем

лебде отровна слова.

Као играчка о коју се отимају

добра вештица и зла вила

сломићу се, крив и дужан

некој трећој, четвртој, петој,

из оних дана,

када сам лутао около без срца,

као манијак без гаћа,

пио месечину и питао ону ствар

за њихова осећања.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s