Умачу перо у ране

и пишу црвене стихове

по ваздуху који дишем

лебде отровна слова.

Као играчка о коју се отимају

добра вештица и зла вила

сломићу се, крив и дужан

некој трећој, четвртој, петој,

из оних дана,

када сам лутао около без срца,

као манијак без гаћа,

пио месечину и питао ону ствар

за њихова осећања.

Advertisements