Не, не гасну чаролије,
Нити постајем обичан.
Свако чудо три дана,
A будали може и доживотно трајати.
Не, не гасне жар чаролије, рекох (!!!)
Све је дозвољено.
Израз не сме трпети.
Ово сам ја,
По први пут онако како треба.
Не никад неће утихнути пев муза.
Само…
Крију се на неочекиваним местима.
‘Дупенце ли их уметничко!
Нећу се придржавати
Као пијан за стандардни плот.
Чак ћу и римовати ако ми се прохте.
И расплинути песму.
Ако је бљутава, посоли је,
Читаоче, господине,
Не, не гасну чаролије.
То само пролазе године.
Svako žiotno doba ima svoje čarolije, važno je održati bistar vid, da oku ne promaknu :-).
Kad vam dosadi da ih lovite, onda je sve sivo.
Ako ne razmišljamo o dosadi, nećemo ni znati da postoji i boje će uvek biti prisutne 🙂 .
Liči mi na Tinovu Svakodnevnu. Poštovanje.
Čitao sam tog Tina još u srednjoj školi, ako je Ujević?! 🙂