МАРГИТА


 

    -Зашто стално спомињеш у причама боју зидова, рибице, акваријуме, а на крају је све потпуно песимистично? Зашто некад не пишеш нешто, како да кажем, измаштано, лепо?

            -Клин се клином избија!-одговори Пдутр Mаргити која је, као и свака Маргита, чезнула за нечим романтичним

    -Уосталом то се спомиње у само две приче.

    Људи се возе аутобусом. Неко иде у школу, неко на посао, неко у посету или пак да заврши неке обавезе. Разни људи, али ипак имају једну заједничку особину. Сви наслањају главе на одвратно прљаво седиште. Не знам да ли се неко уопште запита ко је све ту пре њега наслањао главу. Ето, на пример, видим неку лепу и неговану девојку како дрема у аутобусу главе наслоњене на масну и од прљавштине посивелу синтетичку пресвлаку седишта и одмах ми падне на памет како је ту седела нека смрдљива пропалица. Страшно! Неко ко путује сваки дан не пере и косу баш сваки дан а свако вече легне да спава и окреће главу по јастуку. Преноси прљавштину из јавног балканског аутобуса у свој лични живот.

    Маргита  је, површно гледано имала савршен живот: нормалну породицу – мужа и дете, довољно велику кућу и пристојно плаћен посао, међутим није била сасвим срећна у животу. То се видело и без њене приче која је изгледала отприлике овако:

            -Имам идеалан живот а опет, разједа ме неки немир.

    Када је о томе причала Пдутру он јој је после краћег размишљања рекао, по свом обичају, да ништа није идеално осим Бога и да мора да постоји неки разлог њеног немира. Нажалост никад нису имали довољно времена да утврде тај разлог.

    Видите, ја мислим да ниједан мушки писац никад неће схватити тај женски немир, наизглед безразложан. Само знам да он уопште није безразложан, све друго су нагађања. Можда је у питању неки женски демон – терач у посве ирационална стања, можда неки облик лудила, можда ни саме жене не желе да открију узрок тога, можда уживају несвесно и мазохистички у немиру? Можда је тај немир део женске природе? Постоји безброј тих “можда”. Многи писци су разглабали о том немиру, да не наводим примере, свако ће се сетити неког и из школске лектире, једно је сигурно: суштину нису открили. Једино што су открили је да тај немир може да изазове сулуде и трагичне поступке код жена и ништа више.

    Пдутр није био писац али је ипак био мушко.

    Маргита и Пдутр су се упознали у аутобусу.

 

13 thoughts on “МАРГИТА

  1. Došao Perica kod Boga, i kao uzornom građaninu Bog mu reče da ima pravo da poželi jednu želju.
    – Hoću da napraviš most koji će da spaja Evropu i Ameriku – kaže Perica.
    – O, pa to je nemoguće – reče Bog – velika je razdaljina, nemirne su vode, ajde poželi nešto drugo!
    – Dobro, onda hoću da razumem žene – na to će Perica.
    Bog dobro razmisli, pa reče:
    – Hm, a sa koliko traka hoćeš onaj most?

    😉

  2. Prepoznajem se u toj tvojoj Margiti…
    Valjda je to neka greška u ženi, kad stalno traži tu neku romantičnu nit…
    Zaista, taj nemir zna da dosađuje i nikada ga ne možeš pobediti…
    Nema razloga, nema ni leka 🙂
    Pozdravi drugaricu Margitu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s